RODITELJSTVO
NTC sistem učenja - imamnestodakazem.rs

Prvi put sam bila na predavanju dr Ranka Rajovića pre nekih 4,5 godina kada je moj stariji sin imao 4 ili 5 godina. I nažalost, tada sam shvatila da su neki vozovi za njega već prošli. 4 ili 5 godina i neke šanse već otpisane? Da, da. Ono što ćete na njegovim predavanjima naučiti jeste da mozak u ranom periodu života vrlo brzo pamti greške, a mi, roditelji nismo ni svesni da smo grešku napravili.

Predavanje koje je juče održao na Novosadskom sajmu i gde se okupio veliki broj roditelja i onih koji će to tek biti, ne razlikuje se mnogo od svih prethodnih na kojima sam bila. Ali volim da se podsetim i čujem neke nove, nažalost poražavajuće statistike.

Ko je dr Ranko Rajović?

dr Ranko Rajović- imamnestodakazem.rsSvi ste verovatno za njega već čuli, ali evo nekih zvaničnih podataka, čisto da znate zašto da mu verujete. Krajem osamdesetih godina položio je Mensa test, te ocenjen kao nadprosečno inteligentan. Tada je bio student medicine, a danas je zvanično lekar specijalista interne medicine, koji se stručno bavi neuroendokrinologijom, a kroz rad u Mensi postao je autor programa kreativnog učenja – NTC učenje – koje se danas primenjuje u 14 država Evrope. Više o osnivanju odeljenja Mense u Novom Sadu možete pročitati ovde, da vas ne zadržavam.

 

Kako je teklo predavanje?

Predavanje je otpočeo funkcionalnim znanjem. Šta je to tačno? To je naša sposobnost da mislimo, razmišljamo, primenimo naučeno i tako budemo u stanju da rešavamo konkretne probleme. Što je u potpunoj suprotnosti sa repetitivnim načinom i obrazovanja i ocenjivanja u našim školama.

Kako to, zašto to?

Evo da uzmemo njegove primere, on bi pitao: preko koje životinje pređe najveći broj pešaka? Deca bi malo mislila pa odgovorila – zebra. Klasično pitanje u školama je – koje životinje liče na konja crno–bele boje i žive u Africi. Dete bez razmišljanja odgovara zebra jer mu je sve servirano. Kad je reproduktivno, on daje odgovor, a kada mora da misli teško mu je da poveže čak i kada ima sve potrebne informacije u mozgu.

Zatim, prikaže sliku žirafe i mladunčeta, a iznad slike stoji naziv ŽIRAFA I 12. Pa postavlja pitanje – šta je to što povezuje žirafu i broj 12, tako da se ta brojka često javlja u encikolpedijama? I tu kreće razmišljanje, kako kod dece, tako i kod odraslih. Čak mislim i da smo se podjednako zabavljali, a u isto vreme naučili svašta što nismo ni bili svesni.

žirafe - imamnestodakazem.rs

Kreće se sa mogućim odgovorima – da nije toliko visoka? Odlična ideja, ali ne. Žirafa je visoka toliko i toliko. Da nije to njen životni vek? Bravo, vrlo moguće, ali ne. Žirafa živi toliko i toliko.

Primećujete šta se dešava? Deca razmišljaju, koriste mozak, sjajne ideje im padaju na pamet, sve logično. Predavač svaki put ohrabri ideju, pohvali, ali da i tačnu informaciju vezanu za pitanje, te dete nauči nešto novo. Kada na kraju dođu do tačnog odgovora, proveri koliko njih je zapatilo odgovore na pitanja koja su kružila. Pogadjajte – svi znaju. A kako – tako jer su se igrali. Sve to vreme prisutan je smeh, deca su uzbudjena, smire se kada treba da čuju novo pitanje od drugara i uče kroz igru. To je ono za čega se ovaj čovek i njegov tim zalažu.

Šta nam nosi budućnost?

Svake godine prema Forbsovoj listi najtraženijih poslova, 8 od 10 sa spiska nisu postojali pre deset godina. Znači, da treba da spremamo našu decu za nešto što još nije izmišljeno. Ukoliko ih budemo forsirali, obrazovali samo sa repetitivnim načinom učenja, oni neće uspeti da se snadju, neće uspeti da pokrenu svoje vijuge jer su one izumrle usled nekorišćenja.

Prema PISA testiranjima na kojima učestvuju učenici nakon završene osnovne škole, znači negde oko 14,15 godina, i koje se održava svake tri godine, najviše uspeha imaju deca iz Istočne Azije. Do pre nekoliko godina jedina država Evrope koja je bila u samom vrhu je Finska. Međutim, zadnjih godina i nje više nema medju prvih pet. Uporno su ostale zemlje Evrope pokušavale da prekopiraju finski sistem obrazovanja, da bi pre par godina Finska izjavila da napušta svoj sistem  i menja ga značajno. Šta sad? 🙂

aktivnost za decu - imamnestodakazem.rs

Oni su uvideli da nešto ne valja čim su im rezultati sve lošiji iz generacije u generaciju, te su odlučili da nešto promene. A šta rade ostali? Umesto što kopiraju fince, treba svako da uloži napor u promene u sopstveni sistem obrazovanja, jer ono što važi za fince i radi kod njih , uopšte ne mora da znači da će biti dobro za našu decu. I tu dolazimo do značaja okruženja.

Šta biste rekli kada vas pitaju – šta utiče na inteligenciju – genetika ili okruženje? 50/50? 80/20?

Dr Ranko Rajović vas nauči da su i genetika i okruženje podjednako važni, i uostalom ne mogu da se porede, te je 100% važna genetika ali je i okruženje važno skoro 100%.

Dete koje se rodi u porodici nadprosečno inteligentnih roditelja, ono se samo rodilo sa izuzetnim potencijalom. Ali ako biste to dete držali prvih 5 godina u beloj sobi, bez kontakta i sa kim, da li bi to dete i dalje imalo potencijal? Teško. Sve šanse su uništene i neiskorišćene.

Greške roditelja

Kao i svaki put, ovaj deo vrlo zabavlja roditelje, jer se verovatno prepoznaju u skoro svim navedenim primerima. Ali tu dajemo sami sebi i najjači šamar. Dolazi do otrežnjenja. Šta li sam uradila/uradio?

Evo nekih primera – roza boja zidova za devojčice u sobama, a plava za dečake. I sve je tako monotono roze ili plavo, ali ne jarke boje već pastelne. Takvo okruženje ne stimuliše oko bebe. Potreban je neki kontrast u sobi i to ne 5 metara daleko od bebe, nego baš tamo gde je presvlačite. Pokušajte i videćete kako joj je crno-bela slika sa različitim oblicima privukla pažnju tokom presvlačenja.

Zatim, fiksiranje glave kod beba. Pedijatri preporučuju da im se pripazi na glavu dok ne ojača vrat ali ne treba da bebama fiksiramo glavu kojekakvim jastucima, te da im uopšte ne dozvolimo da je okreću. Tada dolazi do DISfunkcionalnosti mozga – radjaju se disleksija, disgrafija, diskalkulija. Ne može jedan sat ili ejdan dan da naprave grešku, ali deset dana itekako može. U tom prvom periodu života mozak brzo pamti greške.

Evo jednog primera koji stalno spominje – razgovara sa majkom deteta koje je potpuno slepo na jedno oko. Kada je upita šta se desilo, ona kaže takav je od rođenja? I kada se malo dublje ušlo u analizu zdravstvenog kartona i situacije otkrilo se sledeće – žena se porodila, dete živo zdravo, samo ima neku infekciju na oku, koju je verovatno trebalo ispirati, pratiti. To se dešava ali i prolazi. Majka je tokom deset dana (da li po naredjenju lekara ili samoinicijativno, ne znam) pokrivala to oko gazom, držala ga u mraku. Tih deset dana je bilo dovoljno da mozak preusmeri informacije na drugo oko i shvati ovo kao nešto nepotrebno.

skakanje po baricama - imamnestodakazem.rs

Skakanje po blatu život znači – kako izadju iz kuće/stana lociraju tu jednu baru na putu i hitaju da skoče u nju, a vi u vrisak – NE! Zašto je bitno da im dozvolimo da skaču po baricama, da šetaju po ivičnjaku, da se vrte u krug? Njihov mozak mora da skupi informacije i da ih obradi te u vaše dete usadi ono dobro i loše. To je razvoj mozga i njihovo učenje. Ako mu nikada niste dozvolili da potrči, da padne, ono neće ni znati da padne. Ali povrediće se! Neće – obezbedite mu okolinu kako možete i pustite ga, setite se vas kada ste bili deca. Kupite mu čizmice pa neka skače po baricama, biće presrećno, zašto biste ga sputavali.

Zaključak

Generacije nam odlaze u nepovrat. Rana stimulacija koja je toliko bitna za razvoj velike kore mozga izostaje i dobijamo generacije ne dece nego robota, koji ne umeju da misle. Niko ovde ne upire prstom u drugog, samo se teži otrežnjenju. Ne morate da budete tako prezaštitnički nastrojeni, nemojte biti sebični u odgoju,tj. gledati kako je vama lakše. Ako do sad niste čuli za ovog gospodina preporučujem vam da potražite njegove intervjue i predavanja na YouTube, ali posetite i sajt www.ntcucenje.com gde na blogu imate dosta zanimljivih i inspirativnih tekstova.

 

P.S. Oprostite na dugačkom postu ali ovog gospodina bih mogla ceo dan da slušam, a isto tako bih mogla i ceo dan da pišem o njemu. Verujte, dosta sam čak izostavila.

 

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *