RODITELJSTVO
bliznakinje

Danas vam donosim drugi deo priče mame bliznakinja. Ovaj put je to malo opuštenija priča, razbili smo tremu. Ja sam lično doživela svaku njenu reč, osetila tu žurbu, kreativni haos, što i vama želim. Ona za sebe kaže da je neiskusna mama dve bebe odjednom. Sve smo mi doživele taj trenutak neiskustva, ali svakako duplu dozu samo posebne mame. Ovo je njena priča, u delovima – smešna, pozitivna, blesava, luda, ironična, sarkastična. Uživajte.

sestrinska ljubav

Jedan sasvim običan dan

Kao mama bliznakinja – perem guze 156 puta dnevno. Svaku stvar ponovim po dva puta, najmanje. Živim, radim, spavam, umivam se- u kuhinji. Četiri puta dnevno pa puta dva – perem stolice za hranjenje. Flašice 78x na entu puta.  Lagerujm smeće na terasu jer ne stižem toliko puta nedeljno da izadjem napolje da ga bacim u kontejner. Idem do toaleta baš onda kada moram i pomislim da i sebi stavim jednu pelenu za svaki slučaj. Ponekad pomislim da će devojčice misliti da se zovu ,,ne diraj to„. Mastam da ću se naspavati. Kada legnem kažem – Bože, da li sam ja dupeglavac, gde je meni dupe, a gde glava. Osećam se kao punoglavac. Ne, ustvari, čekaj, možda sam ja stvarno punoglavac – glava mi je puna svega i svačega. Bukvalno i figurativno.

A sad ozbiljno – šta stvarno radi mama blizanaca? Zaboravi sve gore navedeno jer dobija duplo više osmeha, poljubaca, maženja. Gleda kako njena deca komuniciraju na njihovom jeziku i savršeno se razumeju pomoću eeee kkk geeeh aaaaa teeee pffff… Uživate dok ih hranite u stolici četiri puta dnevno, a one se svaki put drže za ruke. Duplo više puta govorite – obožavam te, volim te, lepotice moja, i shvatite koliko ste super raspoloženi. Kad ih stavite u odvojene krevetiće a one bude jedna drugu i dižu se preko jastučića i medvedića samo da se dodirnu i nasmeju jedna drugoj, kao da se nisu videle danima. Gledate neizmernu sestrinsku ljubav, kad zabrinuto jedna gleda u drugu dok ova plače i pomazi je po glavi u stilu sve je u redu sekanice i da u 11 sati uveče kada sve završite uopšte niste umorni jer vas one zasmejavaju i dok spavaju, sa rukama i nogama proturenim kroz ogradu krevetića, sa brdom plišanih igračaka preko sebe pa vam je malo teže da ubodete gde vam je detetu glava i na koju stranu je okrenuto. A kada legnem pored dve male vrtiguzanke pomislim hvala ti, Bože, na ovom savršenstvu od života, što si mi podario duplu radost. Eto to vam je ukratko jedan dan mame sa blizancima.

andjeli kćerke

I jedan ne baš običan dan

Pakovanje

Kako putujemo sa bliznakinjama? Ne putujemo. Šala mala. Putujemo. Kao cigani čergari. Kada nas neko gleda sa strane verovatno misli da smo krenuli na buvljak da prodamo nameštaj, kola, dečiju garderobu, decu a i sebe same. Dakle, morali smo da menjmo auto kada su se njih dve rodile jer u tadašnji nisu mogla da stanu kolica. Sa 2 meseca smo prvi put krenuli na put dug 100km, nije baš neki put ali za nas jeste, verujte. To je odlazak kod mojih roditelja, blagosloveni bili babe, dede i tetke. Tada je i moja majka išla sa svojim kolima i ni u jedan auto nije mogla ni šibica da stane. Znala sam samo gde sam decu spakovala. Kada smo stigli mislim da je tatina reakcija bila – ovi su se doselili kod nas. Istovar je trajao duže nego kad u Tempo stigne roba.

Putovanje

Prvo dalje putovanje je bilo kad su imale 4 meseca. To je bio avgust. Sve već znate. Njima samo što skafander nisam spakovala. I potrebno i nepotrebno. Za svaki slučaj ovo i ono. Daj nek mi se nadje i ovo. A, pa ovo moram za ne daj bože. Ne, ne, ovo mi je obavezno bez tog ne krećem. Šta??? Nisam ovo spakovala? Daj još jednu torbu. Sebe sam spakovala u kutiju za šibice. Samo veš da imam da menjam redovno i da molim boga da vreme bude kao što su na prognozi rekli. Nista ni za kakav slučaj ne nosim. Ma šta će mi sto majica i šorceva. Ma kombinovaću. Kao da mene neko gleda. Dakle, njima sam ponela sve sto vam u ovom trenutku pada na pamet. Kako smo se spakovali za mene je i dalje misterija. Smatram da je moj muž Dejvid Koperfild za pakovanje. Kako uspeva, ja ne znam. Mada smo jednu torbu morali da prepakujemo tj. bio je kofer pa da rasporedimo u dve manje torbe. To je bilo već kada smo sve bili spakovali i shvatili da kofer jedino na krov da vežemo ili za auspuh pa da ga vučemo celim putem.

Sve u svemu, gospodjice su se presvlačile kao i kod kuće, po nekoliko puta dnevno, a ja sam se slikala samo onim danima kad obučem novu kombinaciju. Sad se već pitam kako li će tek biti kad krenemo na more i budu trebali i sklopivi krevetići da se nose?

Za kraj

Lepo nas je nasmejala jedna mlada, i sad već sa iskustvom, mama bliznakinja. Ovo je bilo mesto za njene misli, o onome šta ona misli i kako se ona oseća. A vi možete da je podržite, kritikujete, savetujete, ismejavate, pohvalite, čitate ili ne čitate, od volje vam. Svako spram sebe. Ja sam joj beskrajno zahvalna na postojanju i hrabrosti i želim devojčicama srećan prvi rođendan.

Izvor slika: privatna arhiva i @madrinafotos uz njihovu dozvolu. Svako neovlašteno preuzimanje i umnožovanje vuče zakonske posledice.

 

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *