RODITELJSTVO
Moje dete trenira fudbal - imamnestodakazem.rs

Legendarna izjava drugarice nakon shvatanja očigledne greške – i svoje i detetove. Zagolicalo vam je brke, ali možda i nije toliko smešno. Šta se ustvari krije u ovom naslovu? Vezane ruke jedne majke jer vidi da joj dete nije za taj sport, a on baš jako želi da bude deo tima, jer, bože moj, svi drugari iz razreda su tu. E šta učiniti u tim situacijama – kada dete „želi“.

Znamo svi da je bavljenje sportom odlično po mnogo čemu za dete, da ne gnjavim, ali kako odlučiti koji je sport pravi baš za vaše dete i da li je to uopšte na nama, kao roditeljima, uzorima, zrelijima, ili pak prepustiti to deci.

deca treniraju fudbal - imamnestodakazem.rs

Već ovde je mnogo vas diglo nos pretpostavljam. Zašto? Ko ste vi da mu namećete svoje mišljenje. Dete je jedinka za sebe i način na koji ste ga odgajali i vaspitali će u njemu razviti svest o sportu ili bilo kojoj drugoj aktivnosti koja njemu prija. Za to sam da ih vodimo na bilo koji sport koji požele, zaista, jer kako će znati ako ne probaju. Brzo će oni i odreagovati kada vide kako sve to izgleda, dobićete ili da – to je to – ili ‘ajd’ da probamo sad nešto drugo, nisam ja za ovo. Tako je počela i ova priča sa fudbalom, ali malo se odužila.

Na čega se svode današnji treninzi

Hajde da počnemo od detetove želje. Mama, tata, hoću da treniram fudbal. Svi moji drugari treniraju kod Pere, i Marko, i Nikola, i Miša, želim i ja. U redu, sine. Zoveš Peru, pitaš šta i kako, platiš i kreneš. Pošto je roditeljima dozvoljeno da prisustvuju treninzima, kako bi mogli da slikaju svoje uspešne fudbalere sa 7 godina i kačili to na društvene mreže, treneri moraju da paze kako će sve to da izgleda – da li ćete biti poslušno, srećno, zadovoljno – čitaj – kako da ga zadrži, da ne ode u neki drugi klub. Da dete ne bi otišlo u neki drugi klub, trener neće prići roditelju i reći znate šta…, trener neće reći detetu daj mi 10 sklekova, nego će doći zavezati mu pertlu, pomaziti ga ( ustvari verovatno je i to zabranjeno), pustiti ga u igru čak i ako je preskočio prethodnih 10 treninga, a na klupi će ostaviti dete koje je redovno, samo zato što nema dovoljno glasne roditelje. Kao i u školi tako i na treninzima, roditelji su počeli mnogo da se mešaju. Pa se onda pitate šta to plaćate, koga plaćate, i šta da očekujete od ,,bavljenja“ sportom.

dete sa fudbalskom loptom - imamnestodakazem.rs

Kako su nekada izgledali treninzi

I kada smo mi bili mladi, bilo je želja na sve strane, ali je u mnogim situacijama i novac vukao niti, pa bi se roditelji lako odlučili na Ne, ne možemo to. Jednom kada se opredeliš za sport dužan si da redovno nosiš opremu, uslov za učestvovanje je bilo i redovno pojavljivanje na treninzima ali i uporan rad i vežba. Roditelji nisu bili prisutni te su red, rad i disciplinu zavodili treneri. Poverio si im svoje dete i veruješ im, ne diskutuješ o njihovim odlukama jer te niko nije ni pitao. Kao i u kući tako i u sali, slede kazne, za ne baš uzorno odnosno nesportsko ponašanje. I sasvim je bilo u redu da ti trener pridje i kaže – znate, ali mislim da vaše dete nije za ovaj sport iz tog i tog razloga. I taj razgovor se fino završi. Tako su se kovali sportisti današnjice. Dete je na kraju samo bilo zaslužno za svoj uspeh, samo sebi gradilo put, sazrevalo, osamostaljivalo se.

Principi kojima treba da se vodite

Ono što svakako treba da uzmete u obzir su sledeće stavke:

  • zahtevi sporta;
  • vreme koje oduzima;
  • potražite znake entuzijazma kod deteta;
  • ne zaboravite na zdravstveni pregled (danas obavezan za sve sportove);
  • izložite ga raznim sportovima;
  • timski ili individualni sport – odredite sami osluškivanjem deteta;
  • učite dete disciplini i odgovornosti ali i sami budite primer;
  • ako i dalje nema nikakvih znakova, nabavite detetu bicikli, skejt, trampolinu, bilo šta da ga odmaknete od ekrana i da se pokrene;
  • nikako ga ne gurajte na sport u kom ste vi bili uspešni kao mladi, ne znači da je to i za vaše dete prava stvar. Možete mu pričati u uspesima, lepoti i ako samo poželi da proba ohrabrite ga, ali ne namećite prevelika očekivanja.

Kako ćete znati da ste uspeli? Znaćete kao i većinu stvari vezane za Vaše dete, jer ste vi super-truper mama i tata. Bilo bi lakše i zdravije prekinuti ,,agoniju“ sa početka teksta, oplakati koji dan, ali krenuti odlučnije u sledeći. Zajedno rastemo.

 

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *