IZ DUŠE Životarenje
devojka sa kišobranom

…ništa. Ali ja ću da izgradim nešto. Počeću, pa kud puklo da puklo. Danas sam stay-at –home mama i to je u redu, jer se moja doza brige poprilično smanjila. Kući sam, uvek mogu da ispratim i dočekam svoju decu, kad god zatreba da odem po njih, uvek je sve sređeno i skuvano, ne moram više da se pitam a kad i kako ću ovo, a šta sa onim. Ono što me godinama brinulo i mučilo oko mojih dečaka sad je selo na svoje mesto.

setna devojka

Dakle, dala sam otkaz i preselila se u novi grad. I dok sam mislila da ću tako rasterećena verovatno i uživati u blagodetima novog života… well, it didn’t last. Pored kućnih poslova i brige o deci, u meni se usadio  osećaj da ne doprinosim, da nemam baš neku svrhu postojanja. Rešila sam da se uzdignem iz pepela i napravim neki boom. Nije da nisam pomislila i na baby boom, ali ipak je dosta- dva moja prelepa dečaka i više sam nego ispunjena.

Kopala sam malo po svojoj psihi, po svojoj prošlosti, pitala se šta je to što me definiše, u čemu sam, ne dobra, nego sjajna, od čega mi adrenalin skoči i šta mogu da radim, vredno, a da ipak i uživam u tome. Na učenje engleskog jezika potroših 21 godinu života i svakako da ne želim sad da ga batalim, pa eto uspela sam da organizujem onlajn časove i zaradim ponešto dok se kuva ručak. Kući sam, radim, a opet sam tu ako zatrebam deci.

kucanje na tastaturi

A ono što me stvarno usrećuje, ono što vidim kao razlog mog postojanja jeste pisanje. Bilo da prevodim ili pišem nešto za svoju dušu, bilo da su to poslovni, marketinški tekstovi, I’m lovin’ it.U stanju sam da provedem sate ispred kompjutera dok me inspiracija ne napusti, a što je najzanimljivije to mogu da radim i dok su deca oko mene. Nimalo me ne ometaju, čak me i inspirišu.

Kada pišem ceo svet je moj , proleće je stiglo, srećnija sam, a samim tim i bolja majka, žena, drugarica. To je ono zbog čega se osećam korisno. To je ono što mi održava osmeh na licu.

Dakle, to smo rešili. A u ovom modernom dobu, sa mnoštvom kojekakvih blogova, gde možeš da pročitaš iz prve ruke šta ti duša ište – o čemu pisati.  I dok sam tako kopala po svojoj prošlosti, shvatila sam da uživam da usrećujem ljude, volim da im ulepšam dan, bilo osmehom, lepom reči, malim delima. Volim da pomažem drugima, a u to ime imam gomilu odrađenih prevoda za dž.

dečak se smeje

Zato sam rešila da pisanjem, lepim rečima, nastavljam da ulepšavam dane osobama iz moje okoline. Do dana današnjeg, uz mene su ostale samo osobe zaista vredne spomena. To su uglavnom žene (nađe se i poneki muškarac) koje su pravi borci, vredne divljenja i moje pune pažnje. Nadam se da ću uspeti da vam predstavim njihovu veličinu.

Odavno sam naučila da da bi voleo druge moraš prvo da zavoliš sebe. Ali sve na sebi, svaku ćeliju svog bića. Sve svoje mane i vrline. Da uživaš u tome što jesi. Posle toga zaista vidiš dalje od onoga što vidiš.

Naravno, neću imenovati ove The Great Women of Mine ali sigurna sam da će se pronaći. Hvala vam što postojite i ispunjavate ovaj moj život na zemlji.

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *