RODITELJSTVO

Danas imam posebnu čast, da ugostim jednu mladu mamu. Ona će podeliti sa nama čari roditeljstva bliznakinjama. Dugo već priželjkujem da čujem ovako nešto, iz prve ruke, bez laži, bez prevare. Prenosim vam njeno iskustvo, njene reči, njenu viziju. Uživajte.

Kada kažete da ćete dobiti blizance uvek očekujte da će vas prvo pitati jel prirodno ili vantelesno. Ako kazete ovo drugo uglavnom idu opšta pitanja tipa – koji si mesec? Jel dečak il devojčica? I tome slična pitanja.

Ako kažete ovo prvo onda ste malo zakomplikovali. Pored uobičajenih pitanja kreću i razne polemike. Prvo pitanje – jel ima neko sa tvoje strane blizance? Nema? Kako nema? Pa kako onda? A sa njegove? Ima? Pa kako to sad? Pa zar to ne ide po ženskoj liniji? (Naravno odgovore izmedju pitanja sami možete da naslutite. Uglavnom samo klimam glavom, ne stignem ništa ni da kažem, jer sagovornici i pitaju i odgovaraju). Pa to me sad totalno zbunilo, ja znam da ide po ženskoj liniji. Ali ko će ga znati više, sad svako ima svoju teoriju… i tako krece polemika a ponekad i monolog osobe preko puta vas koji može da potraje i sat vremena.

bliznakinje

Dakle odakle baš nama blizanci?

Što bih ja rekla – ko umije njemu dvije. Dakle napravio mi je muž… Šta da kažem, čovek zna znanje.. ili neznanje, zavisi da li volite žensku decu i to kao par, u paketu.

U mojoj porodici koliko se zna nema blizanaca, barem nikome nije poznato. Dakle, krivica je njegova. Genetski. Majka mog supruga je bliznakinja. Moj doktor kaže da sa medicinske tačke gledišta blizanci idu sa ženake strane. Mada moje nigde ne idu, još su tu, imaju (tek) 9 meseci. Da li se omaklo, da li je kriva ovulacija ili genetika, ne znam da vam kažem? Znam samo svoju teoriju-mi smo ih prizvali.

Sad cu vam objasniti kako i zašto. Moja majka je ostala u drugom stanju kada je moja sestra imala samo 6 meseci. Naravno, sestra i ja smo jaaakooo bliske – imamo iste prijatelje, afinitete, radile smo slične stvari u skoro isto vreme i sve prolazile zajedno. Dakle najbolje drugarice. Ja sam oduvek volela taj naš odnos i pričala kako je to divno i da bih ja volela da imam decu koja su tako bliska i da bude mala razlika u godina kojeg god da budu pola. Ali znala sam da se nikad ne bih usudila da posle par meseci od porodjaja opet zatrudnim. Pomisao da imam blizance mi je bila u fazonu -jao, to je super i slatko al’ nekom drugom. Gde bih ja, bre, sa dve bebe odjednom? Ne znam ni kako bih sa jednom. I tako kad smo mi odlučili da želimo bebu meni je uvek u podsvesti bilo to da se nadam da ću prelomiti kad ovo bude imalo godinu dana da rodim i drugo.

twins baby bunnies

Pomisao da možda stvarno mogu da dobijem blizance jer u njegovoj porodici postoji taj gen do mene nije dopirala. Nekako to mi je bilo apstraktno i nisam blizance povezivala sa sobom. Medjutim moj dragi je uvek govorio – ja mrzim blizance, ne bih nikad voleo da imam blizance. Oni su grozni. Izgledaju isto, oblače se isto, rade isto, ponasaju se isto. Mrzim to. I kada smo odlučili da pravimo bebu uvek je ponavljao samo da ne budu blizanci.

I eto sad vam je jasno odakle nam blizanci i kako smo ih prizvali. Ja u podsvesti želim dva deteta koja ce biti bliska i vezana al’ neću da budem trudna 2 godine. A njegov fokus je bio ne blizanci, ne blizanci… ali svemir ne poznaje rečcu ne… i sad imamo dve šmizle brizle kako ih mi zovemo…

And we’re lovin’ it…

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *