SOUL SPEAKING
postporodjajna depresija - imamnestodakazem.rs

Kada si devojka, kada ti brak nije ni na kraj pameti, a decu da ne spominjem – zaista ti nije jasno šta je to što žene dovodi do ludila, zašto su tako umorne, bezvoljne i zašto čine lude stvari. Slušala sam o postporođajnoj depresiji iz prve ruke,bilo je užasno samo što sam čula sve to, drago mi je što nisam videla. Pomislila sam- meni se ovo neće desiti; u zdravom smo braku, volimo se, želimo dete, zreli smo za njega, sve je kako treba. A dok se ne snađeš, već si deo statistike.

Šta je to i koga pogađa postporođajna depresija?

Postporođajna depresija uglavnom pogađa žene, a po novijim istraživanjima i očeve. Čak 80% žena prođe kroz neku vrste depresije u prvim nedeljama nakon porođaja, dok im se telo ne oporavi i dok ne prihvate novonastalu situaciju. Uzrok može da bude nagli pad hormona nakon porođaja, neprihvatanje nove uloge u životu, ukoliko ste previše osetljiva osoba i sklona depresijama. U depresiju možete pasti i posle drugog, trećeg deteta, ne samo posle prvog. Po nekim istraživanjima svaku sedmu ženu, u prvih šest nedelja nakon poroda pogode simptomi depresije. Ne želim da vas uplašim, samo osvestim, kako biste i vi znale šta vam se dešava i kako da se izborite za sebe.

postporođajna depresija - imamnestodakazem.rs

Kako sam otkrila šta mi se dešava?

Iako prvi dani treba da budu najlepši, uprkos umoru, kod mene su se smenjivale suze i smeh. Prvih 10 dana smo proveli u bolnici i za to vreme smela sam samo da ga pipnem po ručici. Nisam mogla da ga uzmem, dojim, mazim, ništa. Mislim da je to bio okidač. Redovno sam ustajala na tri sata i izmuzala mleko, bila uporna.Druge majke su me sažaljivo gledale. Kada smo otišli kući napokon, mislila sam sad će sve biti lakše i drugačije, ali suze nisu jenjavale. Iako i dan danas živim u srećnom braku i obožavam svog muža, tih dana nisam mogla da mu kažem da ga volim niti sam podnosila njegovu blizinu. Primetio da se nešto dešava. Nisa htela nikakvo društvo i samo bih plakala bez bitnog povoda. Nikako to nisam prenosila na bebu. Beba je bila u potpunosti zadovoljna, nahranjena, čista, možda i previše. Svu svoju pažnju usmerila sam na novog člana porodica i ništa me više nije interesovalo.

Shvatila sam šta mi je tek kada mi je dobra drugarica rekla – ti si u postporođajno depresiji. Prozrela me, a ja sam se skamenila. Hvala joj na tome zauvek.

Šta sam učinila da se izborim?

Čitanje članaka o tome na netu nije pomagalo, samo bih videla ovaj lek onaj lek, ovaj psiholog, antidepresiv, ona ustanova. Zastrašujuće. Sad kad znam šta mi je, pobediću ga. Inače tako funkcionišem – moram da budem u stanju da vizualizujem problem da bih ga rešila.

Počela sam da razgovaram sa mužem, bio mi je divna podrška. Potrudili smo se da svaki dan imam svojih pet minuta, a kako je vreme odlazilo i više.

Vratila sam se na treninge, bila među odraslim ženama, daleko od priča o pelenama, ali onda su žene počele sa nekim trivijalnim, sujetnim momentima koji mi nisu odgovarali i okrenula sam leđa tome. Istog časa univerzum je pred mene stavio jogu.

Koleginica sa kojom sam tad radila je držala časove joge, a ja nisam ni znala za to.

Joga je ljubav

Sad se već verovatno pitate pa dokle više traje ta moja depresija. Reality check – mislim da i danas posle deset godina nije prošla, samo sam naučila da je zauzdam, a joga mi je u tome pomogla.

Tih sat vremena, dva do tri puta nedeljno, su mi pomogli da zavolim svaku ćeliju svoga bića. Pomogli su mi da shvatim od čega sam sazdana. Naučila sam da pomeram svoje granice i da izađem iz zone komfora. Naučila sam šta je moj mir, kako da ga dostignem i uživam u njemu. Naučila sma kako da odlutam, da se izdignem, obnovim i vratim kući nasmejana. Naučila sam da volim, pre svega samu sebe, a onda i sve oko sebe.

Znala sam da sam jaka, samo sam morala da iskopam opet onu sebe sa početka priče – ovo se meni neće desiti.

postporođajna depresija - imamnestodakazem.rs

Ne možemo baš sve u životu da biramo, pa tako između ostalog ni telo koje nam je dato sa svim svojima manama i vrlinama. Ali možemo da naučimo da radimo na sebi. Da, da naučimo. Svakoj osobi prija nešto drugo. Ako vas je ovaj tekst pogodio i naveo na razmišljanje, onda razmislite šta je vaša ljubav, kao što je moja joga.

Smatram da se o ovome ne priča dovoljno, ne u medijima, nego ovako, na kaficama, među nama, ženama. Kao da je to sramota, slabost, nešto što treba da se krije. Da li znate šta sam otkrila kada sam počela svima javno, u lice, da govorim šta me spopalo – kao da je i drugima laknulo, viđala sam ozarena lica, viđala sam upitne poglede, krenuli su razgovori, podrška. Bilo je bolje. I danas je dobro, ali moram da imam svojih pet minuta svaki dan. Toliko sam zaslužila.

Ljubim vas… <3

Povezani postovi

4 thoughts on “Postporođajna depresija i joga kao moj izlaz

  1. Divno si ovo napisala. Za mene je depresija bas teska rec, ali je istina da vecina nas prolazi kroz to. I sve je to normalno, samo su ljudi takva osecanja i ponasanja etiketirali kao nepozeljna i nenormalna.
    Svako treba sa ima svojih 5minuta u toku dana. I muskarac i zena. I da imaju svojih 10 zajednickih. I bilo bi pozeljno da to ne bude tek kada deca zaspe, jer obicno i mi tad kljoknemo. Posvetite sebi i partneru vreme kada jos imate snage. Nema srecne dece bez srecnih roditelja.

    1. Draga M,
      Hvala ti na izdvojenom vremenu. Slažem se sa svim što si dodala. Vreme u toku dana sa mužem- neprocenjivo. Iznova se zaljubimo svaki put 😀
      Depresija jeste teška. Svakom svoja muka najteža, ali rekla bih da sam dobro prošla. Onda nisam znala ali sad znam – okružena sam ženama koje su prošle isto a sve smo ćutale, do jednom. 💕

  2. O temi postporodjajne depresije ili cak psihoze, zatim kosmarnih snova retko se prica, retko gde moze procitati dobar savet. Ja sam prosla kroz psihozu, prisilne misli, bromazepam kao pomoc i iscupala se posle nekoliko meseci. Tezak period u kom strah je veran pratilac. Psihijatar mi je pruzio pomoc, i zahvalna sam na tome, veoma!

    1. Hvala ti što si podelila ovo sa nama, Mirela. Slažem se da se retko mogu pročitati dobri saveti ili znati kome se obratiti. Svačija depresija je verovatno drugačija, ciljana na različite naše centre. Ja sam odbijala i bromazepam i psihološku pomoć, samo sam rekla sebi ti to možeš, imaš je, pobedićeš – usledila je gomila razgovora sa najboljim prijateljem, sa samom sobom, više sam se zavolela ali i dosta analizirala kojekakve situacije iz prošlosti. Nikako se ne usudjujem da kažem da sam zauvek pobedila – uvek mislim tu je iza ćoška, čeka da se slomim 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *