RODITELJSTVO

Svako jutro koje provodim kući trudim se da počnem sa lepim vestima, laganim štivom i zauvek mojim omiljenim mirisom kafe. Jutros mi je pažnju privukao naslov – Amerikanka i Slavonac započeli život na Tari – tako nekako. Sjajna priča. San većine nas sigurno. I pri samom kraju taj fini Slavonac kaže – deca će nam se školovati kod kuće sa mamom, proverio sam sve sa ministarstvom, izvodivo je.

Par crtica o Zakonu

Davne 2011. kada sam polagala ispit za licencu, ta stavka iz Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju mi je takođe zapela za oko, ali rekoh – drugom prilikom ću se pozabaviti tim. Ruku svoju bih dala da većina stanovništva ni ne zna da je ovo zakonom ,,regulisano“. Elem, to je spomenuto u svega nekoliko reči:

Roditelj ima pravo da organizuje detetu osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće; roditelj je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće; nastava može da se ostvaruje na zahtev roditelja, odnosno staratelja, i kao nastava na daljinu.

Toliko. Odmah je jasno da je tu ostavljeno dovoljno prostora za kojekakve mahinacije I mnogo onih ,,ali’’.

Kako to rade na zapadu

Iako na prvi pogled ova stavka budi dosta dobrih ideja, možda čak i manje brige, trebalo bi dobro razmisliti o svemu. U zemljama kao sto su SAD, Velika Britanija, Australija, Kanada, školovanje kod kuće nije nepoznanica. Od 80ih godina prošlog veka pa do danas, u Americi se kod kuće školuje oko 3% stanovništva. Podučavanje je prepušteno roditeljima ili privatnim tutorima. Za pohadjanje škole od kuće navode se razni razlozi: religiozna opredeljenja, loši uslovi obrazovanja u školama, roditelji se ne slažu s tim šta se u školi uči, ne postoji dovoljno akademskog izazova, moralni razlozi, bezbednost, droga, nasilništvo, pritisak od strane druge dece u odeljenju, nezadovoljstvo školskim sistemom. Sve mi ovo miriše na nešto što bismo mogli da pokupimo i sa čim sam se definitivno srela tokom rada u školi.

Kako izgleda jedan takav ,,školski’ dan

Na početku školske godine roditelj je dužan da obezbedi svu potrebnu literaturu. Svakako i da treba da zavede neki red, disciplinu, jer ipak je sad roditelj učitelj. Nije retkost da se deca različitog uzrasta okupe oko iste teme. Stariji pomažu mlađima, baš kao nekad. Nemojte da sumnjate u znanje te dece. Činjenice govore u njihovu korist – vladaju odličnim znanjem iz više predmeta, upisuju koledže i čak dobijaju stipendije. Rade oni sve što i njihovi vršnjaci , samo po izmenjenom redosledu, sa više pauza, mozda i sa bolje organizovanim vremenom. Kako da znate da li su deca savladala potrebno gradivo? U Americi su škole već dobro upoznate sa ovim sistemom i tako deci šalju testove koje rešavaju kod kuće, vraćaju školi na ocenu, i na kraju školske godine dete dobija svedočanstvo i tako stiče potrebnu papirologiju za upis na koledž.

Kako bi se to rešavalo u zemlji Srbiji

Ne mogu a da se ne zapitam kako će sad taj Slavonac da izadje na kraj sa gomilom onih ,,ali’’ koje će da čuje od Ministarstva. Kako će da se zapanji kada čuje da će morati sam da se snadje i pronadje, naravno sve sam da plati, a tek kada budu trebali da izdaju svedočanstva ili temo neka uverenja da je dete stvarno na tom i tom nivou savladalo gradivo.

Samo da napomenem da su se od 2000. godine do danas desile 3 ili 4 reforme školstva (manje nije sigurno, nisam uspela sve da ispratim otkako sam dala otkaz, pa se izvinjavam ako informacija nije precizna). Te davne 2011. sam položila državni ispit i do danas 2017. nisam dobila nikakav sertifikat, osim običnog uverenja na A4 papiru, izvučenog iz kompjutera. Kažu nisu još doneli odluku o tome kako bi se te diplome trebale izdavati, molim te Bože da misle na format ili izgled.

Oni nisu u stanju da do kraja završe proces polaganja državnih ispita, a ne da ozakone školovanje od kuće. Nisu u stanju da talentovanoj deci pomognu na bilo koji način da napreduju i samo znaju da pričaju o odlivu mozgova. Bude li ovo školovanje od kuće na izvol’te, bez jasno utvrdjenih obaveza, bojim se za… bojim se, dovoljno je.

Šta vi mislite o manama i prednostima ovog načina školovanja?

 

Povezani postovi

One thought on “Školovanje kod kuće u Srbiji

  1. Ovo je tema za mene 🙂 Živimo u Njemačkoj, i ovdje je školovanje kod kuće zabranjeno. Gledala sam reportaže o nekoliko obitelji koje to unatoč zabrani čine, i to izgleda baš tužno. Djeca se ujutro moraju skrivati u kući (jer je nastava samo prijepodne, i da netko vidi djecu svaki dan ujutro na ulici, vjerojatno bi pozvao socijalnu službu). Oni drugi, koji se ne žele igrati skrivača, odlaze za Francusku, jer je tamo homeschooling dopušten.
    Pogledala sam puno, puno video zapisa o djeci/sada već odraslim ljudima koji su jako uspješni, a nisu ni dana bili u školi. Danas kada je internet dostupan svima, školovanje od kuće jednostavnije je nego prije.
    Da smijem, ostavila bi svoju djecu kod kuće, učila ih i poticala da se usavršavaju u onome što vole. Da smijem 😉

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *