Danas je za mene Dan D. Vraća se svake godine, a nešto mu se baš i ne radujem. Oduvek sam govorila da je tuga moja inspiracija. Zašto? Ne znam. Reči koje u tim trenucima izlaze iz mene, kao da nisu moje, kao da zauzmem neko drugo telo. Tako je nastala i ova pesma. Ono što je čudno kod ove pesme…
…ništa. Ali ja ću da izgradim nešto. Počeću, pa kud puklo da puklo. Danas sam stay-at–home mama i to je u redu, jer se moja doza brige poprilično smanjila. Kući sam, uvek mogu da ispratim i dočekam svoju decu, kad god zatreba da odem po njih, uvek je sve sređeno i skuvano, ne moram više da se pitam a kad…
Ne, neću vam reći kakvu sam nagradu dobila. Šalim se, naravno. Ovaj moj mladi blog je primetila i nominovala Milica, koja vodi blog otomevampricam.blogspot.rs . Slabo kontam ova pravila i nema tu druge do nagrade kolega blogera aplauzom. Meni više ni ne treba. E sad, tu su i pravila koja vredi ispoštovati. Potrebno je: 1. zahvaliti se kolegi blogeru čija vas je…
Ovaj tekst sam posvetila jednoj dugogodišnjoj drugarici. Malo je onih za koje možeš da kažeš – ah, pa mi se znamo od malih nogu – a da su ti još uvek bliski. Ja ih imam nekoliko, i iako smo razbacani na sve strane ove zemlje a i šire, kada se sastanemo, priča se samo nastavlja. Oni su moje najvrednije sećanje…
Napisala sam i taj poslednji izveštaj i sa njim moj boravak u školi se okončava, nakon 23 godine. Bila sam srećna dok sam čekala taj dan, mislila o tom rasterećenju od ubitačnog sistema, a sad seta… Jedno je istina i pri tome stojim- ne želim nikada više da učestvujem u ovoj degradaciji društva. Učiniću sve što je u mojoj moći…
Nekako sve izbegavam ove ružne situacije. Ne dozvoljavam da me preokupiraju. To bi značilo kao da je loše pobedilo, ali pokleknuću. Danas se nekoliko roditelja žalilo na moj rad. Učiteljica je zakazala roditeljski sastanak i nastala je poprilična buka oko mog predmeta, mene i ocena koje sam zaključila. Pale su i neke pretnje i ružne reči. Učiteljica me nakon sastanka…
