Prvo sećanje… Sećam se, i nikako da zaboravim. Jasno kao dan. Sve te suze, teskoba, pogledi, zagrljaji. A u meni nemir. Zašto su svi došli? Zašto su u crno obučeni? Umro je. Ne, nije. Eno ga sedi u dnevnoj sobi na kauču. Obučen u pidžamu. Upravo sam pričala sa njim i masirala mu stopala. Počinje Opstanak. Naša omiljena emisija. Puno…
Danas je za mene Dan D. Vraća se svake godine, a nešto mu se baš i ne radujem. Oduvek sam govorila da je tuga moja inspiracija. Zašto? Ne znam. Reči koje u tim trenucima izlaze iz mene, kao da nisu moje, kao da zauzmem neko drugo telo. Tako je nastala i ova pesma. Ono što je čudno kod ove pesme…
…ništa. Ali ja ću da izgradim nešto. Počeću, pa kud puklo da puklo. Danas sam stay-at–home mama i to je u redu, jer se moja doza brige poprilično smanjila. Kući sam, uvek mogu da ispratim i dočekam svoju decu, kad god zatreba da odem po njih, uvek je sve sređeno i skuvano, ne moram više da se pitam a kad…
Ovaj tekst sam posvetila jednoj dugogodišnjoj drugarici. Malo je onih za koje možeš da kažeš – ah, pa mi se znamo od malih nogu – a da su ti još uvek bliski. Ja ih imam nekoliko, i iako smo razbacani na sve strane ove zemlje a i šire, kada se sastanemo, priča se samo nastavlja. Oni su moje najvrednije sećanje…
Zašto pišem? Zato što mi je dosadilo da čitam gluposti osoba koje pišu da prodaju naslov. Ne samo da smo navučeni nego nas i ismevaju. Svaki put kad pročitam naslov sa NEMOGUĆE, NEVIĐENO, IZUZETNO, a u novije vreme i KAKO DA… pomislim čime će sad da mi sole pamet. Kliknem na dosta takvih naslova, naravno. U trenucima dosade, ko…
