LEPOTA I ZDRAVLJE
divno-je-biti-zena-imamnestodakazem.rs

Sve više je ovakvih naslova po magazinima, a i po fejsbuku. U potpunosti se slažem s tim, ali nisam oduvek mislila tako.

Verujem da, kada me neko pogleda po prvi put, ne bi baš bio u stanju da kaže šta je ženstveno na meni, osim što se očigledno vidi pol. 🙂  Skoro uvek sam čupava, imam mnogo svojeglavu kosu, uvek sam u patikama i trenerci ili farmerkama. Mrzi me da se sređujem odmah ujutru. Nikad se ne šminkam, osim u nekim svečanim prilikama, kad se očekuje da stvarno zasijam.

Nikad nisam imala onu devojačku potrebu da se što više skinem, kako bi me momci primetili ili da bih se osećala privlačnom. Ja sam se osećala savršeno privlačno i ženstveno u patikama, nekim uskim farmerkama i simpatičnoj majici. Do svoje 17.godine sam zimi nosila kapu koja podseća na klovnovsku. Jel treba posle toga još nešto da kažem? I očigledno nisam marila ko će i šta komentarisati o mom izgledu. Bila sam vrckava, uvek nasmejana i dugo sam gajila devojčicu u sebi.

U tom nekom pubertetskom dobu, nisam se baš nešto volela, pa kako bi onda i drugi. Bila sam okružena iskrenim prijateljima, koji su sa mnom od detinjstva. Skrenuli bi mi pažnju da povedem računa o svom izgledu tu i tamo, bez ljutnje, ali ja naprosto nisam marila. Verovala sam u prirodno.

Što sam prirodnija, to bolje. Zato nisam stavljala šminku. Nikada, ali nikada nisam oblačila ono što je u modi. Bilo mi je pomalo smešno kada vidim da su svi  isto obučeni; kako biti primećen u toj gomili. Nisam bila ni neka trendseterka. Nosila sam ono što je mojoj sestri postalo malo, jer sam mlađa, tako da nisam imala mogućnosti da biram. Ali našla sam svoj način da se izdvojim iz gomile- obuci se cool i u punoj diskoteci skači što više možeš na svoju omiljenu pesmu. I eto. Dok sam šetala gradom čula bih kako neko šapuće- to je ona što super igra.

samo-svoja-imamnestodakazem.rs

 

I super sam igrala…i bejzbol. Tako sam i upoznala svog muža. Ispostavilo se da je on sve ono, pa i više, o čemu sam sanjarila kao devojčica. On je moja druga polovina. I nisam morala da se skinem da bih ga osvojila. Naprotiv, gore nisam mogla izgledati- u sred utakmice, rasčupana, znojava u iznošenoj odeći. Ali smo ispod svega toga osetili vibracije. Stvarno nikad ne znaš kad će naići srodna duša (pa se stoga neke žene šminkaju i kad idu po hleb, OMG).

Elem, on je probudio u meni ljubav i prema samoj sebi i onu zaspalu devojku i ženu. Sve sam ponosnije hodala ulicom. I oduševim se kada vidim neku lepo spremljenu devojku ili ženu, onako s merom, i ne ustručavam se da se okrenem za njom. Mislim da većeg komplimenta od toga nema. Jutros dok sam vozila decu u vrtić, u susret mi je išla neka devojka, baš tako fino obučena, pogledala sam je i nasmešila joj se, uzvratila mi je osmeh, zabacila dugu kosu, podigla glavu samo malo više i ponosno nastavila uvežbani korak. U meni je odjeknulo- Go, girl. Ulepšala mi je dan i, u sebi, sam joj poželela sve najlepše. Širimo pozitivu!

Biti žena ne znači samo rintati po kući i rađati decu. Biti žena znači nositi ogromnu dozu samopouzdanja, voleti sebe, verovati sebi da možeš i najteže i neostvarivo i nemoguće. Žena je hrabrost i žrtva, heroina i mučenica, blaga i najjača kada život to traži. Danas sam pročitala članak o ženi koja je ostala sama sa troje dece- beba od 40 dana, dečak 3 godine i devojčica 4 godine. Razvela se. Nezaposlena. Kaže treslo joj se tlo pod nogama. I posle samo dve godine, i malo manje, eno je sija. Dečica prelepa a ona…ona je, bre, kraljica. Digla se iz pepela i zavladala svojim životom. Čestitam joj za ispunjenje nemoguće misije. To je samo žena i mogla.

Toliko sam divnih stvari pročitala o ženama u poslednjih par meseci da sam odlučila da ću pisati samo o njima neko vreme, dok ne ispucam arsenal. A počeću sa onim velikim koje mene okružuju. Videćete šta sve žena može.

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *