SOUL SPEAKING
devojke-na-klupi-na-keju-imamnestodakazem.rs

Ovaj tekst sam posvetila jednoj dugogodišnjoj drugarici. Malo je onih za koje možeš da kažeš – ah, pa mi se znamo od malih nogu – a da su ti još uvek bliski. Ja ih imam nekoliko, i iako smo razbacani na sve strane ove zemlje a i šire, kada se sastanemo, priča se samo nastavlja. Oni su moje najvrednije sećanje na mladost.

Jedna od prvih The Great Women of Mine bi svakako bila ona. Naše prijateljstvo je počelo još u osnovnoj školi. Ona se doselila u naše malo mesto i koliko se sećam nije baš puno pričala. Čini mi se da smo prvi kontakt ostvarile kada sam jednog dana zaboravila opremu za fizičko u školi. Ona je uzela moju kesu i donela mi je pred zgradu. Tad još uvek nije živela u mom ulazu. Tad još uvek nismo imale mobilne telefone. Mislim da se vozala ispred zgrade u nadi da ću sići i videti je, jer sigurna sam da nije znala koji je moj stan. Napokon smo se srele ispred zgrade i to je bilo njeno dobro delo za taj dan.

devojke-na-klupi-imamnestodakazem.rs

 

Zadržala se u našem malom mestu nekoliko meseci, možda i punu godinu. Onda je otišla. Posle godinu dana opet se vratila i od tad naša priča ne završava. Krenule smo zajedno u peti razred i živele smo u istom ulazu. I tad je bila pomalo posebna. Kažem to, jer smo volele i volimo potpuno različite stvari.

Kada bi došli iz škole, ja sam morala da odspavam svoju turu, a njoj je bilo do druženja. Posle bih ja da se družim u večernjim satima a ona bi naravno da spava. Posle nekog vremena usvojila je moj način ponašanja.

Provodile smo zajedno vreme u školi i pomalo ispred zgrade, ali dok sam ja stasala da vijam momke po naselju, ona je i dalje ostala blesava devojka koja bi se maskirala u duha sa još nekoliko njih i plašila zaljubljene parove po parku (me,too, among the others).

Dok su moje misli uzburkane od puberteta, njena porodica odlučuje da se seli u veći grad. Neverica. Kako sad da mi prolaze dani da ne pokucam na njena vrata? Da ne svratim da čujem po koju šalu njenog tate ili zarazni smeh njene mame? Svi zajedno su zauzeli mesto u mom životu, a sad odlaze.

To je bio samo jedan u nizu velikih koraka u njenom životu. Otišla je u veliki grad, upisala, po mom mišljenju, ambicioznu srednju školu. Bila je odličan đak. Sticala je lako nova prijateljstva. Veliki grad joj je baš prijao. Nas nekolicina, iz našeg malog mesta, smo je posećivali s vremena na vreme, ali su se te posete proredile. Baš onda je došao red i na nas ostale da zagazimo putem velikih gradova. I ja dođoh u njen.

devojke-na-autu-imanestodakazem.rs

 

Usledilo je uzburkano doba budućih brucoša, a njena porodična kućna je bila pretvorena u kamp. Koliko god da je to bio težak i neizvestan period za mene, uvek ću ga pamtiti po gostoljubivosti njene porodice. I nema tih muka koje se u njihovoj kući ne bi završile osmehom.

Upisala je fakultet. Ređala sve same desetke i devetke. Bivala je sve sretnija i pucala je od samopouzdanja, činilo se da je pronašla sebe. Fakultet je gotov, ali ona nastavlja dalje. Diplome magistra i doktora sada krase njene zidove. Ma, sva se naježim od pomisli da imam jednog doktora nauka za svog prijatelja. Otišla je u beli svet. Ostavlja svoj trag po mnogobrojnim ćoškovima ove naše planete. I što je više gledam, čini mi se da joj je mala ova naša planeta. Mogla bi ona i nešto drugo da poseti i istraži, pa možda i zabode zastavicu.

Danas joj je rođendan. Nije bitno koji, nije bitno s kim si.

Uživaj u tome što jesi. I ako može, bar malo, da te usreći činjenica da postoji neko, tamo daleko, ko te mnogo voli i sretan je što te može zvati prijateljem, uvek.

Srećan rođendan, draga moja. Želim ti još pregršt ostvarenih snova.

Keep on smiling and the world will smile with you.

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *