SOUL SPEAKING
Kako sam došla od državne do frilens plate - imamnestodakazem.rs

Studije su lepo  tekle i kako se bližio kraj razmišljala sam šta me dalje čeka. Posao u državnoj školi se otvorio kao opcija i pre završetka studija, ali to nije bio moj cilj. Medjutim, ponekad želje i potrebe nije moguće uskladiti. Prihvatila sam posao, primili su me na neodređeno posle nekog vremena, plata je redovno stizala, roditelji ponosni, ali ja i dalje nisam bila srećna i zadovoljna. U meni je tinjala sumnja i pitanje – zar je to sve, do kraja života ovo, jedno te isto?

Ko danas daje otkaz?

Tako smo odgajani, posao u državnoj firmi je bila sigurica, još kada dobiješ ugovor za stalno, pa gde ćeš bolje za ženu, majku. Laganica. Ali što je vreme više odmicalo, nešto se u meni bunilo i nikako nisam mogla da se pomirim sa tim da ću to raditi do kraja života. Koliko god da je posao siguran, za mene nije bilo motivacije. Naprotiv, videla sam da mi ponestaje vremena za usavršavanje, napredovanje, dok ispunim obaveze koje se očekuju od mene. Usledilo je preseljenje i morala sam da dam otkaz. Poznanici su zbunjeno gledali u mene – daješ otkaz u državnoj firmi, pa zar ne možeš nešto da središ, da se prebaciš, da putuješ? Ne. Moralo je da se desi. Prihvatila sam taj izazov i ugledala priliku u njemu, za koju nisam tačno znala gde će me odvesti.

Kako sam došla od državne do frilens plate - imamnestodakazem.rs

Probijen led

Preselili smo se i krenula je potraga za novim poslom. Počela sam da dajem časove engleskog jezika preko skajpa, a kao zaposlenik organizacije koja se bavi pružanjem tih usluga japancima. Bilo je simpatično, novo, izazov svakako. Uznapredovala sa jezikom, upoznala drugu kulturu i vodila zanimljive razgovore sa ljudima hiljadama kilometara udaljenim. I opet neki crv u meni – nedostajao mi je kontakt sa ljudima. Ovako sam po čitav dan bila ili sama ili sa decom, u mestu gde još nikog nisam poznavala. Prijalo mi je što sam korisna, doprinosim, napredujem, učim, ali i dalje je nešto falilo.

Nova prilika

I ko kaže da od fejsbuka ništa dobro ne dođe? Jedan sasvim običan dan, skrolovanje gore dole i ugledah oglas za posao u agenciji za digitalni marketing. Nije bilo nikakvih posebnih uslova, a zadovoljavala sam sve navedeno, pa zašto ne probati. Prijavila sam se, amaterski odradila intervju, jer nikada pre nisam bila na jednom. Posle dve nedelje stiže poziv – primljeni ste. Plakala sam, bila sam presrećna. Nekako sam osetila da je to ta prilika, taj izazov koji sam čekala. I tako sam došla od nastavnice engleskog jezika do optimizacije sajtova za pretraživače. Da, da mi je neko rekao, ne bih mu verovala.

Kako sam došla od državne do frilens plate - imamnestodakazem.rs

Crv sumnje još luduje

Nakon nepune tri godine rada u agenciji pokazala sam se kao dobar radnik, odgovoran, brzo sam učila i došla do pozicije gde sam opet druge podučavala. Uslovi za rad su opet bili idealni za majku, ženu, lepa i redovna plata, radno vreme out of this world – od 9 do 14 – pa gde ćeš to naći. Ređali su se razlozi ZA, ali kako sam opet shvatila da se napredovanju bliži kraj i da mi manjka izazova plus nadogradili su se i neki zdravstveni razlozi PROTIV, počela sam da razmišljam šta i kako dalje. Vežeš se za ljude, o navikama da i ne pričam i kako sad opet da budem neko ko odustaje, daje otkaz.

Gde si ti to videla? Ko je tebe odgajao, vaspitavao? Dokle misliš tako s posla na posao? Kao da ćeš naći nešto bolje? Samo su neka od ustaljenih pitanja ovog društva. Ne znam. Ne znam da objasnim sebe, ali i ne želim. Reći ću samo da sam se prepustila. Osetila sam da me čeka još nešto lepše, bolje. Da li tako razmišljam jer nisam imala mnogo prilika u detinjstvu i tokom perioda odrastanja pa sad ne znam da se zaustavim? Ili zato jer je menjanje posla, napredovanje sa svakim novim poslom, ustvari normalno u razvijenim zemljama? Kako god, odlučila sam da poslušam sebe i preraspodelim prioritete sada i ovde. Dala sam otkaz. Predvidimo, ha?

Preraspodela prioriteta urodila plodom

Bilo je dosta razloga ZA ostati na poslu, ali ovih nekoliko PROTIV su bili mnogo značajniji i sa većim uticajem na dalji život- moj i moje porodice. Imam podršku moje porodice – muža i dece – i ništa mi više ne treba. Polako sam sredila zdravstvene probleme, gledala napredovanje starijeg deteta u školi, njegovo zadovoljstvo što sam kod kuće, uz njega, sreću na muževom licu kada dođe kući a sve je na svom mestu. Ma ukratko, svi smo se smirili, nema više frke-trke.

Došlo je vreme da se aktiviram po traženju posla. Odredila sam sebi ciljeve, šta hoću i kako hoću i krenula u potragu. U početku sam uvek puna elena, entuzijazma, pozitivne energije, i ovaj put toga je bilo na pretek. Nada me nije napuštala. Bila sam fokusirana na cilj i svakodnevno sam radila na ostvarenju istog. Počeli su da stižu upiti mogućih poslodavaca, dobri i loši dani. A onda u jednom danu dve divne stvari – nov angažman i stipendija na onlajn univerzitetu nakon čijeg završetka ti oni traže poslove kod proverenih poslodavaca. Too good to be true? Ne. To je upravo ono čemu sam težila, u šta sam verovala nepokolebljivo i ostvarilo se. Juče je legla i prva frilens plata. Osećam se kao dete koje je prvi put probalo tortu.

Kako sam došla od državne do frilens plate - imamnestodakazem.rs

Zaključak

I dalje verujem u uspeh. Čeka me još dosta lepih momenata i ne pristajem na ništa manje. If I can do it, you can do it, too. Nije kliše, istina je. Vera, rad, posvećenost, odlučnost, pozitiva – sve to treba da gajiš, jer si fenomenalna. I kao takvoj predodređen ti je uspeh. Da, tebi, koja čitaš, baš tebi.

Ako se pitaš ili pomišljaš – ko zna dokle će je ovo usrećiti, dokle će istrajati – to nije bitno. Bitno je da sam danas i ovde presrećna. Ako to jednog dana bude manje od onog što zaslužujem opet ću se usuditi da menjam svoje danas.

Povezani postovi

7 thoughts on “Kako sam došla od državne do frilens plate

  1. Svaka čast!
    I za tekst, i za novi posao, i za prvu platu. Malo je ljudi koji danas stvarno rade ono što vole. Baš zbog toga što se plaše da malo rizikuju i izađu iz kalupa. Nadam se da ću i ja krenuti tvojim stopama uskoro 😉
    Pozdrav od Deni 😉

    1. Ćao, Deni. Hvala na čitanju. Drago mi je da sam te dotakla na neki način. Najlepše je kada izađeš iz kalupa, odnosno iz zone komfora. Onda se dešavaju čuda 🙂 Tu sam ako šta treba, Deni. Samo napred <3 Pozdrav i za tebe.

  2. Ja cu ovaj tekst da istampam i da citam svaki dan. 🙂
    Radim u prosveti i svaki dan idem sa mislju , jaoo citav zivot cu da predajem, hocu nesto lepo da uradim za sebe i buducnost. Ali nemam petlju. Mozda cu posle meseci citanja tvog teksta., skupiti i dati taj cuveni otkaz u drzavnoj firmi i raditi nesto izazovnije 😉 Hvala na ovome!
    ps. koju stipendiju si dobila online?

    1. Draga Tamara, ja živim i pišem za komentare kao što je ovaj tvoj. Ispunila si mi srce i učinila svoje dobro delo za danas 😉 Hvala tebi, na čitanju, na vremenu, na lepim rečima.

      Jasno ti je da ne mogu da ti kažem-ma daj taj otkaz- ali evo ti nešto za razmišljanje- pre nekoliko godina kada bih uporedila osećanja koja me ispune dok idem na posao (dok sam radila u školi) sa osećanjima koja me ispune dok pišem tekstove, dok prevodim, to su bila dva sveta.
      Dok pišem, igram se sa rečima, tražim poreklo reči, pa se izgubim u drugim jezicima – tada je vreme stajalo, sati su mi prolazili a ja nisam primećivala, niti sam bila umorna posle toga. To sam bila ja i to sam htela da sačuvam zauvek.
      Eto ti domaći zadatak, opusti se, prepusti i nadji to nešto svoje.

      Hvala ti još jednom. Tu sam ako šta treba.
      A stipendiju sam dobila na eCommerce University – upravo završavam jedan kurs, imam još jedan i sve deluje sjajno za sad. Planiram da pišem o tome kada urodi plodom, da ne bi bila samo prazna priča.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *