RODITELJSTVO
koliko-zena-moze-da-podnese-imamnestodakazem.rs

Opšte je poznato da žena kada postane majka (jednom ili više puta) otkrije svoje multipraktik sposobnosti. Ja sam lično bila zapanjena koliko stvari sam mogla u isto vreme da radim. Sećam se jedne situacije gde peglam, stojim na jednoj nozi, drugom nogom guram kolica, tamo vamo, pokušavajući da uspavam sina ili bar da ga održim mirnog, i još plus razgovaram na telefon koji sam naslonila na rame. I sve to sa dve ruke i noge.  Da je bar bio neko tu da uslika, jer muškarac da ti poveruje, uf.

Sve mi to sad zvuči smešno i simpatično i slatko. Jer isto tako je svima dobro poznata izreka- mala deca mali problemi, velika deca veliki problemi. Od te situacije sa peglanjem postala sam majka i po drugi put i deca odavno nisu mala, čitaj- počeli su veliki problemi, ustvari veći, nismo još stigli do onih ozbiljnih.

Mislim da sam s vremenom izgubila te multipraktik sposobnosti, gubim i pamćenje, pa ono što ne zapišem, propalo je sigurno. Otkrila sam koliko stvari mogu da uradim u toku jednog dana i da to ponavljam 5 dana nedeljno. Juhu.

Ovako to nekako izgleda…

Alarm zvoni u pola 7. It’s ok, navikla sam, to mi je sad super. Spremim se, a onda kreće buđenje dva dečaka- jednog kojem je sve teško i jednog koji dan započinjem sa svađanjem i plakanjem. I tako poželim deci dobro jutro. U narednih sat vremena napuštamo kuću. Za tih sat vremena spremam doručak, sređujem mlađe dete, proveravam spakovane knjige jer uvek nešto fali (pored knjiga zafali i  neki deo garderobe, ali pošto nigde nije zapisano, naravno zaboravim i ja, pa šta onda detetu da kažem), brišem obuću (znam mogu to uveče, ali umor me savlada za svaku sledeću radnju posle- Laku noć, deco), hranim psa, tovarim biciklove.

I krenuli smo. Jedan u školu, jedan u vrtić. Još komplikovanije kad obojica ostaju u vrtiću (stariji u dnevnom boravku, pa popodne u školu). Odlazim na posao zadihana. Sreća je provedenih prvih sat vremena na poslu, sama, sa svojom šoljicom kafe. Posle toga kreće frka i milion pitanja na koje treba dati odgovore. Radno vreme do 14h (ponekad bih zaista volela da imam duže radno vreme, jer bih imala izgovor za ,,neke“ stvari). U tih 6 sati rada, alarm zvoni bar 3 puta- pozovi tog i tog, zakaži to i to, kupi to i to. I tako. Sve ja to odradim. Na putu kući kupi sve za ručak i pokupi decu. Odlazimo kući. Na pragu mlađi počinje da negoduje jer želi svoj slatkiš, jer želi ovo jer želi ono. I promeniće on ponašanje, pa ću ja njemu sve dati. I tako opet slušam plakanje, zapomaganje – čitaj najgora mama na svetu. Presvlačenje i krećem sa ručkom. Ako stariji sin ide popodne u školu, imam neka dva sata da spremim ručak i onda opet u auto sa mlađim po starijeg u školu. I napokon uparkiram auto u garažu. Brzo za sto da se ruča (sad već umirem i nemam snage ni da se branim). Hajde brzo, i sve brzo, da se radi domaći, večera, kupanje spavanje. Iiiiii…mama se gasi.

umorna-mama-imamnestodakazem.rs

 

Vrhunac svega je što sam danas čak pokušala da odvedem starijeg na prvi trening karatea (pomerili smo domaći za sutra). Da bismo mi stigli tamo a on počeo, ni manje ni više da plače, vuče me za ruku, neće unutra svi su stariji od njega. Uz izvinjenje zatvaram vrata, lepo razgovaram sa starijim sinom dok on histeriše, a reče da želi da se upiše na karate. Ništa, dižem ruke, jurim, ćutim. Dolazim kući i eto mi inspiracije za tekst.

Ponekad se osećam tako isceđeno… Dajem 110 % sebe i pomislim da bi osmeh tu i tamo i zagrljaj moj omiljeni bili sasvim dovoljni kao nagrada.

Došlo je vreme za kupanje. Večeru preskačemo 🙂 Laku noć svim vrednim i upornim mama.

Kako izgleda vaš dan? Prosvetlite me, želim da čujem.

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *