RODITELJSTVO Vaspitanje
tuzna_zena-imamnestodakazem.rs

Nekako sve izbegavam ove ružne situacije. Ne dozvoljavam da me preokupiraju. To bi značilo kao da je loše pobedilo, ali pokleknuću.

Danas se nekoliko roditelja žalilo na moj rad. Učiteljica je zakazala roditeljski sastanak i nastala je poprilična buka oko mog predmeta, mene i ocena koje sam zaključila. Pale su i neke pretnje i ružne reči. Učiteljica me nakon sastanka zove da me obavesti o novonastaloj situaciji i da se ne iznenadim ako budem primila neke pozive sutra. Ja kažem mirno i staloženo – nema problema. I stvarno pokušavam da ne odreagujem , ali je jače od mene, naviru pitanja i sumnjam u samu sebe…

Pitam se – zašto me roditelji nisu zamolili da prisustvujem sastanku, ako su unapred znali kad će se održati, da mi lepo u lice kažu šta imaju, da me pitaju i da se lepo objasnimo i izrazgovaramo. Zašto su najglasniji bili roditelji učenika koji imaju najlošije ocene i najproblematičnije ponašanje i to ne samo kod mene nego i kod učiteljice? Zašto isti ti roditelji nisu dolazili tokom godine da se informišu o nepretku  i radu svog deteta, nego dođu u pet do dvanaest da pregovaraju? Otkad svi moraju da imaju pet iz engleskog jezika? Da li roditelji razumeju da se jezik ne uči preko noći i da neka deca prosto nisu talentovana za jezike? Pošto jednom nedeljno držim blok časova u tom odeljenju, da li roditelji znaju da deca u međuvremenu treba da otvore svesku iz engleskog bar još jednom da se malo podsete, da neće ništa ući u glavu dok spavaju?

Situacija jeste malo teža za decu, jer se viđamo samo jednom nedeljno. Dovoljno je teško i to što je to čas u kombinovanom odeljenju. Učenici moraju da budu pažljivi na času i da do sledećeg viđenja nekoliko puta pregledaju to što je rađeno. Ako im nešto nije jasno uvek mogu ove starije da pitaju za pomoć i to im ja stalno ponavljam, i stalno ih upućujem na druga/drugaricu. I kako to da ni sa kim drugim  nemam problem, samo sa njima?

Pretnje neću ni da spominjem, jer su tako apsurdne i vidim da taj i taj roditelj nema veze sa zakonom. Više mi se čini da samo laju i laju (kad moram tako da se izrazim) ne bi li me zastrašili, ali pošto sam detaljno proučila zakon, baš zbog ovakvih situacija, oboriću im svaki argument.

Dragi roditelji, prosvetni radnici su vaši saveznici, a ne neprijatelji. Zajedno radimo na nepretku vaše dece. Vi kod kuće, a mi u školi. Svako ima svoje radno mesto, što znači da vi MORATE da se postarate da kod kuće uče i da im dok su još mali usadite radne navike. Možemo mi na času da pričamo o bilo čemu, u krug u krug, ako vi to kod kuće ne ispoštujete, ništa od rezultata. Prvo se dobro opskrbite informacijama i pratite rad svog deteta  i tek onda dođite na razgovor, civilizovan razgovor. Svakako treba imati u vidu da se deca ne ponašaju isto kod kuće i u školi. To je sasvim normalno i od najranijeg doba. Raspitajte se malo kod pedagoga ili psihologa. Mi nemamo raloga da izmišljamo i lažemo, mnogo kvalitetnije provodimo slobodno vreme, ono malo što imamo. Možda ni to ne znate, ali vrlo često više sati u toku dana provedemo sa vašom decom ili u spremanju divnog časa za vašu decu, nego sa rođenom decom. I mi smo roditelji, ne pričajte ružno o nama pred svojom decom, jer zamislite obrnutu situaciju. Ne postoji nikakva teorija zavere, mi smo na istoj strani. Uključimo mozgove.

 

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *