Životarenje

Kao i svake godine kada nas uhvate bubice lepog vremena, odvažimo se na neku, samo našu, ekskurziju. Gledamo da to uvek bude sadržaj zanimljiviji deci nego nama. Ovaj put posetili smo Tropikarijum (Tropicarium) u Budimpešti, za decu, i Budimsku palatu (Budimski dvorac) malo više za nas, ali i oni su bili oduševljeni pogledima na Peštu.

Dakle, u pitanju je samo jedan dan. Živimo u Sremskim Karlovcima, pa nam je do cilja trebalo nekih 3 sata. Medjutim, to je kada ne računate čekanje na granici, koje se nama baš odužilo, te smo stigli za 4, 4,5 sata.

Polazak

Mi smo krenuli oko pola osam od kuće, ali slobodno krenite i ranije, zbog gužvi na granici, a i da biste uhvatili što više dnevnog svetla. Ispred nas je bio samo autoput i samo pravo, tako da tu nekih problema nije ni bilo. Podsećam vas na kupovinu vinjeti – mi smo ih uzeli na Mol-ovoj pumpi pre same Horgoš granice. Cena je 1200 dinara i važi za deset dana, na žalost nema jednodnevnih. Sva sreća pa smo se naoružali sa dosta vode za piće, jer su čekanja bila duga a temperature prave letnje. Od grickalica naravno plazma, banane, i štrudle i to je bilo dovoljno. Ako pak ne želite tamo da trošite previše novca, možete sebi spakovati i ručak i užine.

Stigli u Camponu

Nakon izdvajanja sa autoputa, sam put do tog tržnog centra Campona, u sklopu kojeg se i nalazi Tropikarijum, je poprilično jednostavan. Naglašavam da ja bila subota i negde oko podne, a gužve u saobraćaju uopšte nije bilo. Za navigaciju vam preporučujem HERE WeGO aplikaciju, koristim je već neko vreme za kraće destinacije, ovo je bila prva dalja i odlično se pokazala. Super je i što ima glas na srpskom jeziku.

Dakle, stigli smo do tržnog centra Campona, ispred je veliki parking i bilo je slobodnih mesta. Ulaz za Tropikarijum je na samom početku parkinga, a ako vam to nije od pomoći, samo tražite veliku reklamu istaknutu na spoljašnjem zidu centra, ne možete promašiti.

Sam centar Campona, iznutra, mene malo podseća na tržni centar BIG u Novom Sadu – u prizemlju su vam kojekakve prodavnice, štandovi, a na spratu hrana. Pored dobro poznatih brendova brze hrane, tu su i odlične pice i salate, tako da svako može da nadje ponešto za sebe.

Važno je reći i da tu primaju samo forinte. Našli smo menjačnicu u prizemlju i ako sam dobro videla menjaju i dinare za forinte, ali nisam sigurna, te vi ipak ponesite evriće. Ulaznice za Tropikarijum koštaju 8800 forinti (tražite porodične) i to je negde oko 30 eura. Na samom ulasku niko nas ništa nije pitao o unošenju stvari. Znam da je to bitno za roditelje sa mlađom decom. Znači, možete uneti sa sobom šta god poželite. Niko nam nije pregledao rance.

Sve dalje informacije o ulaznicama, hranjenju životinjama, vrstama koje se tu mogu videti, možete pogledati na njihovom sajtu tropicarium.hu/en/

Tropikarijum

Na samom ulasku sam iščekivala neko oduševljenje ali ta prva prostorija je ujedno i najnezanimljivija, sa akvarijumima i raznim vrstama malih i velikih ribica. Zatim sledi ulazak u prašumu – tu su zmije, mali majmuni, ptice, aligator i još ponešto. Čak su priredili i simulaciju tropske oluje.

Iz prašume se popnete na malo viši sprat – tu su razni insekti – tarantule, gušteri, iguane, tu je i vlažnost vazduha malo veća, pa mi se sve nešto žurilo da siđemo dole da napokon vidim ono zbog čega sam došla – ajkule.

U skroz donjem delu opet imate pregršt akvarijuma sa raznim vrstama ribe, koje sigurno nikada niste videli. Prelepo izgledaju, zajedno sa raznobojnim koralima, zaista vam oduzimaju dah.

A onda sledi vodeni tunel, dug 12 metara. Svuda oko vas plivaju ajkule, raže i ribe. Prelepe su. Zalepe se za staklo pa im vidiš sve zube, sve detalje za koje sam mislila da nikada u životu neću videti. Čak su napravili i kao mali bioskop/odmorište, kada izađeš iz tunela, možeš da sedneš i još malo uživaš u pogledu na te savršene životinje i ogroman akvarijum u kom se sad nalaze. Sa leve strane se nalazi i mali monitor na kom možete pročitati zanimljive činjenice, pa ću vam izdvojiti samo jednu – godišnje ajkula ubije 5 ljudi, a nilski konj 2900.

I kao šlag na kraju, dolazi se do bazena u kom su samo raže, spremne za maženje. Da, da, dobro ste pročitali – mazili smo raže.

Sve mi je bilo toliko zanimljivo, da sam izgubila pojam o vremenu. Recimo da smo unutra proveli nekih sat, sat i po vremena. Uopšte nije veliki prostor u pitanju ali je vrlo pametno iskorišćen. Ne znam da li su deca ili mi više vikali – vidi ovo, vidi ovo. Zaista lepo utrošeno vreme.

Budimska palata

Nasmejanih lica i još uvek pod utiscima otišli smo na ručak u tom tržnom centru, a onda brzo do Budimske palate. Do tamo smo imali nekih 20 minuta vožnje. Navigacija je opet uspešno odradila svoj deo. Čak je jedan deo puta bio zatvoren zbog nekog događaja ali za čas nas je izvukla okolnim putem. Parking mesta je bilo čak ispod same palate, sa zadnje strane. To nam je bilo zanimljivo da vidimo, da zaista nije problem naći parking. E sad plaćanje parkinga nije baš bilo tako lako. Sve je na mađarskom jeziku, jedva nađosmo aparat, a ono ne radi displej. Međutim, uspeli smo da platimo za jedan sat, 440 forinti, uz pomoć štapa i kanapa.

Pogledi sa palate na Peštu oduzimaju dah, zaista. Svaki ugao je prelep. Uspeli smo da vidimo i smenu straže. Tu su i restoran, sladoled, suvenirnica, toalet. Deca su uživala u penjanju po zidinama, lavirintima, čak smo videli i trku kajaka na Dunavu. Ma, prelepo je sve bilo.

Buda palace - imamnestodakazem.rs

Na putu do auta naiđosmo i na spomenik Vuku Karadžiću u nekom parku, te je i to moralo da se zabeleži 🙂

Budapest - imamnestodakazem.rs

Naše putovanje smo završili oko pola deset uveče, puni utisaka. Budimpešta je prelep grad i još deset puta da dođemo biće malo da vidimo sve što može da nam pruži. Od sveg srca vam preporučujem jedan ovakav izlet, koji vi dalje možete da dopunite noćenjem i obilascima drugih znamenitosti.

Uživajte.

Povezani postovi

One thought on “Porodična ekskurzija: Tropikarijum i Budimska palata u Budimpešti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *