Životarenje
porodična vikend avantura - imamnestodakazem.rs

Miholjsko leto nas je baš obradovalo ove godine te se lepo vreme zadržalo do kraja oktobra. Prošli vikend smo se odlučili za jos jednu od  naših porodičnih ekskurzija pa smo odlučili da ovaj put to bude Istočna Srbija – Golubac, Kladovo, Donji Milanovac. Bila je to jedna od onih klasičnih školskih ekskurzija ali definitivno uvod u dalje istraživanje ovog prelepog kraja naše zemlje Srbije.

Nisu proleće i leto samo pogodni za istraživanja i putešestvije. Jesen ima svojih čari. Možda je vreme malo nepredvidivo ali to je ono što ovakva putovanja čini avanturama. Nikada ne znate gde ćete i kako ćete završiti. Tako se stvaraju uspomene i pišu priče.

Golubac

Detaljno ću vam opisati kako je sve izgledalo, te ako se neko odluči na isto, ima dovoljno informacija za početak. Putovanje smo započeli u petak oko 13 časova, zbog poslova i škole. Prva stanica je bio Golubac grad i tvrdjava, naravno. Tvrdjavu sam prvi put posetila pre sedam godina, a od noviteta danas tamo možete videti izgradjenu prilaznu ustanovu, sa toaletima, restoranom, mali muzejom. Predivan zeleni kompleks. Medjutim tvrdjavi nismo mogli prići, renoviranje je u toku. Ipak smo uspeli da uživamo uz čaj i kafu i pogled na najširi tok Dunava.

Golubačka tvrdjava - imamnestodakazem.rs

 

Kladovo

Oko 17 časova smo krenuli ka Kladovu. Trebalo nam oko 2 sata da stignemo do prenoćišta. Apartmane smo rezervisali preko Booking.com. U pitanju su Lux Apartmani i imaju ocenu 5 sa naše strane. Smešteni u samom centru grada, lako smo posle odšetali do restorana na zasluženu obilnu večericu. Nisam vam rekla koliko nas je bilo – četvoro odraslih i četvoro dece, uzrasta od 4 do 9 godina. Svi su bili presrećni saznanjem da je wi-fi veza odlična pa je mir brzo uspostavljen. To veče smo posetili restoran Kafanica, na našu sreću obrok je vrlo brzo serviran, porcije su bile ogromne, usluga i cene čista petica, još jednom.

Veče smo proveli u apartmanima, jer je ubrzo počela i kišica i vetar, ali uz udobnost,pa da ne kažem i luksuz ovih apartmana, ništa nam nije falilo. Odrasli su imali svoje igračke, a deca svoje. Bilo nam je toplo, što je najbitnije. Peškiri i čista posteljina na mestu.

HE Đerdap

Sledeće jutro, subota, naoštrili smo se za posetu HE Đerdap. Vodič nam je bio i sam menadžer apartmana u kojima smo odseli, uz malu doplatu naravno. Sastali smo se ispred HE i uz privatnog vodiča krenuli u obilazak. Svaka poseta HE počinje sa istorijskim činjenicama i zanimljivim pričama koje su se odigravale na ovim prostorima pa još jednom shvatite koliko je moćna i bitna reka Dunav, vekovima unazad.

HE Đerdap - imamnestodakazem.rs

Obilazak je trajao oko sat vremena i već je počeo da duva popriličan vetar te videsmo da je i najavljen narandžasti meteo alarm za jačinu vetra. U planu nam je bila poseta vodopadu Blederije ali bejasmo malo obeshrabreni razvojem vremena te smo odlučili da odemo na kaficu i lagani zalogaj u centar Kladova kako bismo smislili dalji put. Parking ispred hotela Đerdap i još jedno novo iskustvo. Gasimo auto ali i dalje čujemo neki huk. Vetar je duvao takvom jačinom da se auto pored nas klatio. Vrata od auta smo jedva otvorili. Decu smo hvatali po parkingu. Njima je sve to naravno bilo izuzetno zabavno, ali ja sam htela što pre do zatvorenog prostora. Hotel Đerdap u duhu SFRJ ali još jedan prelep pogled na Dunav i susednu nam Rumuniju.

 

Jedan od predloga vodiča je bio i da odemo do Rumunije, medjutim nismo svi  poneli pasoše, pa imajte to na umu. U vrlo kratkom vremenu se stiže do najbližeg grada, kažu prelepo, pa izvol’te. Mi smo se ipak uputili do vodopada Blederije. Put lepo obeležen, jedan deo puta se vozite po zemljanom putu i kada predjosmo najveću od svih barica, tu smo se parkirali i krenuli u šetnju. Oko 13 časova smo bili na tom mestu a naredna dva posvetili pešačenju i uživanju u prirodi. Do vodopada je bilo 3 km plus tri nazad. Svi stigli i to bez pogovora. Na putu do vodopada sreli smo prasiće, dva mostića, nekoliko zabačenih gazdinstava a onda napokon i putokaz za vodopad na samo par koraka od nas. Vodopad je presušio nekih 80% od poplava iz 2014.godine, te vas neće ostaviti bez reči, ali je vrlo lepo i ugodno okruženje. Na kraju krajeva, nije bitan cilj nego samo putovanje.

Nakon dobre šetnje, treba se dobro najesti. Eto nas opet u Kladovu, ovog puta restoran Tekijanka. Možda malo lošija odnosno neiskusnija usluga ali smo se opet lepo naručkali. Deca su nas često pitala na kom jeziku razgovaraju ljudi oko nas, mislili su da treba na engleskom da pričamo, ali pretpostavljam da je to vlaški jezik ili vrlo brz srpski sa akcentom. Znate da se 80% stanovništva u ovom kraju izjasnilo da im je vlaški maternji jezik. Veče smo proveli u apartmani, uz druženje i pečenje palačinaka. Sve za decu. Mrak je brzo pao a dosta smo se našetali. Tako da smo i drugu noć proveli u istim apartmanima.

 

Sledeće jutro, rano krećemo i uživamo u putovanju uz Dunav. U petak popodne je brzo pao mrak pa nismo mnogo toga videli. Priroda je predivna, šarena, divlja. Mogao je Dunav biti najlepši na bilo kom delu svog toka kroz stari kontinent – ali nije. Zaustavili smo se na vidikovcu kako bismo pozdravili kralja Dakije, uklesanog u kamenu stenu. Ovu priču svakako ispratite, u pitanju je kralj Decebal.

 

Nastavljamo dalje do Rajkove pećine u Majdanpeku, blizu Donjeg Milanovca. Ukoliko su u pitanju veće grupe potrebno je da se najavite Turističkoj Organizaciji Majdanpeka. Kada sam pozvala, rekli su mi da slobodno dodjemo u terminima 10, 13 ili 16 časova te da će tamo uvek biti vodič. Dodjosmo oko 10 časova, nešto pre toga. Stiže i vodič sa još par žena, te smo opet imali osećaj da smo povlašćeni. Rajkova pećina je zaključana i sjajno osvetljena, te nikako ne možete sami kroz nju. Vodič je tu da je otključa, da pali svetla i u dužina od oko kilometar i po – pokazuje moguće likove koji su se formirali u stalaktitima starim hiljadama godina. Vrlo zanimljivo iskustvo i najveća odnosno najduža pećina u kojoj smo bili do sada. Deca su uživala i to im je ostavilo najjači utisak sa ovog putovanja. Obilazak traje nešto manje od sat vremena ali okruženje se stalno menja, te nimalo nije dosadno. U pećini je oko 8/9 stepeni pa se dobro obucite i čizmice su poželjne.

 

Nakon šetnje opet treba napuniti stomak. Strašni smo, znam, ali od toliko čistog vazduha samo ogladniš. Vratili smo se istim putem do gazdinstva Kapetan Mišin Breg. Inače, ako želite ovde da ručate potrebno je da se najavite, mi naravno nismo. Ali ljubazni gazda i gazdarica su izneli na sto nešto ,,malo“ što su imali spremljeno da ne odemo gladni. Inače imaju u ponudi više od 20 vrsta jela, kako kaže gazdarica.

 

Ovde smo predahnuli, napunili stomake, uživali u pogledima i oprostili se od krajolika do sledećeg vidjenja. Za nekih 15ak minuta stigli smo i do nezaobilaznog Lepenskog Vira. Opet nigde nikog. Muzej je vrhunski uredjen, sa razvijenom tehnologijom približio život nekadašnjih stanovnika ovih prostora. Divan čas istorije a još je lepše kada vidiš da deca uživaju i postavljaju pitanja.

 

Ovde je naše putovanje završilo. Povratak kući i obavezama. Kraj je uvek tužan na svoj način ali posle svakog porodičnog putovanja sam ispunjena i presrećna što sam mogla ovo da priuštim svojoj deci. Tek pre nekih desetak godina sam krenula da obilazim našu lepu Srbiju, ali nisam nešto ni pre toga putovala – dete osamdesetih i devedesetih. Prestanite da čeznete sa tudjim, egzotičnim krajevima kada imamo lepoticu pod nogama kakvu nećete sresti nigde na svetu.

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *