RODITELJSTVO
srecno_dete-imamnestodakazem.rs

Bio je ovo pravi raspust i za mamu. Nije me bilo par meseci ali koristili su mi. Kad god osetite da biste da odlutate, izgubite se u ilegali, imate moju podršku. Uradite to bez opravdanja.

Septembar je počeo. Niste primetili? Nemoguće. Sa toliko sreće koju su svi poželeli školarcima ili predškolcima ili onima koji tek kreću u vrtićke avanture, nisam mogla a da se ne zapitam šta mislimo svi pod tim- SREĆNO? S obzirom na vreme u kom živimo sigurno se nešto od ovoga krije ispod – srećno sa ocenama, srećno sa izborom učiteljice, srećno sa sistemom čiji si deo postao.

Pošto sam provela osam godina kao deo tog sistema i videla i lepo i ružno, rešila sam da sa svojom decom ne pravim nikakvu halabuku oko tog polaska u školu i generalno oko 1. septembra. Kod nas je taj prelazak iz avgusta u septembar uvek nečujan, skoro da nas uhvati nespremne. I umesto da ja letim oko moja dva dečaka da bih pokušala da ublažim ono što 1. septembar nosi sa sobom, oni su skoro pa leteli oko mene. Ni prva nedelja nije gotova a toliko se lepih malih momenata već desilo.

Krenuli smo na košarku

kosarka-imamnestodakazem.rs

Ako ste čitali moje prošle tekstove sigurno ste naišli i na priču o jednom dečaku, stariji sin u ulozi osvajača zlatne medalje u plivanju. Odmah nakon osvajanja te medalje on je izjavio da bi ipak želeo da se oproba u košarci. Celo leto je sate provodio na igralištu i vežbao. Želi pa želi. Hajde, probaćemo.

I tako smo u ponedeljak otišli na prvi trening. Odmah se uklopio i bio je presrećan. Medjutim, dešava se čudo. Mladji sin, od celih 6 godina, upita trenera da li bi on mogao da se pridruži deci koja skakuću i trener ga oberučke prihvati. Uplaših se da će im smetati, da će možda i osramotiti starijeg batu, jer ipak smo ovde došli zbog njega, ovo su njegovi minuti. Ali, pogadjate, ništa od tih roditeljskih strahova se nije ostvarilo (as always). Mladji je izdominirao. Čak je onako maleni dao i koš. Hej, pravi koš! Žmu i ja smo popadali sa stolica od sreće i smeha. Veliki dečaci su mu odmah prišli i tapšali ga po ramenima, a velikom su svi govorili kako ima odličnog batu. Izdržao je svih sat vremena. Pažljivo slušao i trenirao.

Lekcija naučena: Pusti decu da budu deca. Pusti decu da budu srećna. Obuzdaj roditeljske strahove. Ignoriši predrasude. Uživaj u momentu!

Veliki dečak kreće u napad

decak_osvaja-imamnestodakazem.rs

Iako je na prvom treningu mali dečak oteo slavu velikom, što naravno žmu i ja nismo nikako pokazali, veliki izlazi iz senke. Treninzi su inače 4 puta nedeljno plus dan za utakmice. Stroga disciplina. Oduševljeni smo pristupom trenera.

Juče, pada kiša ceo dan, sve sivo i tmurno. Veliki dečak dolazi iz druge smene iz škole, malo odmara i kreće na trening, koji se još uvek održava na otvorenom.

Sine, pa gde ćeš? -Pa, na trening.

Ali pada kiša. -Želim da idem. 

I ode. Po kiši. (Pokušala sam da mu uguram kišobran naravno. Silly me.) Ništa ga sad neće sprečiti da igra košarku. Zaboga, pa trenirao je celo leto i spremao se za ovo. To sam čekala ceo svoj roditeljski život. Da vidim tu strast koja ga pokreće. Znala sam da je tu negde. Pa ne može da ne postoji pored ovakvih roditelja.

Lekcija naučena: Strpljen-spašen. Čekaj, čekaj, ja ću ti doći. Niko ne zna kao dete ni da igra ni da voli. (izmišljam jer sam presrećna 🙂 )

Mali dečak u osvajanje maminog srca

Tri dana prodjoše od tekuće nedelje a ja već dva prelepa iznenadjenja doživeh. Spremite se, ide još jedno, treće.

Ulazim ja tako opušteno u kuću i mali dečak mi dobaci – idi da vidiš u sobu šta sam ti napravio. Ok. Odlazim u sobu, otvaram vrata, vidim nered (to sam i očekivala), ne vidim šta mi je napravio jer sam zaslepljena količinom šljokica koje su svuda po podu. Mihajlo!O, ne! Baš, baš, ne volim da čistim šljokice!

Srećom nije me čuo. Gledam malo pažljivije i vidim krpu kojom je pokušavao sve to da sredi. Ali šta dete zna kuda sve šljokice mogu da se zavuku. Pratim trag koji vodi do kupatila i vidim šljokičasti bide. Ok. I tu je mesto zločina. Kipim, jelte, ali uspevam da umirim samu sebe. Pa šta se ustvari tu toliko grozno dogodilo da kažnjavam dete i upropastim trenutak koji mi je spremio (to što mi je napravio još nisam otkrila) ? Očistićemo šljokice, jednog dana, i sve će biti sjajno, jelte.

Dolazi i on napokon i svojim slatkim izrazom lica objašnjava šta se desilo. Sve je bilo slučajno, od silne želje da mi napravi nešto. Pokazuje mi. Evo, izvoli, jako sam se potrudio. Da li ti se svidja?

poklon_od_srca-imamnestodakazem.rs

Lekcija naučena: Mali stvari čine život lepšim! Otvorite dušu i srce!

 

Ja ću Vama i sebi poželeti samo SREĆNU DECU 🙂

Povezani postovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *